Узбекистан янги ли кляра


Бугунги янгиликлар, Ўзбекистон ва дунёнинг энг муҳим янгиликлари

Гўшт маҳсулотини ўз рационидан чиқариб ташлайдиган одамлар (вегетарианларда)да ўз-ўзидан синтез қилинмайдиган ва организмга фақат таом билан кирадиган витаминларнинг муҳим манбаларидан маҳрум бўлганлари боис иммунитетнинг заифлашиши туфайли коронавирус билан касалланиш хавфи ортади.

АҚШ ва Хитой яқинлашиб келаётган тўқнашув томон ҳаракатланишмоқда.

Австралияда ўтган кун давомида июнь ойидан буён биринчи марта коронавируснинг янги ҳолатлари қайд этилмади.

АҚШ Президенти Дональд Трампнинг қизи Иванка тадбирларда отасининг сайловолди кампанияси учун 35 миллион доллардан ортиқ хайрия маблағлари йиғди ва собиқ президент Барак Обаманинг бир кун ичида маблағ йиғиш бўйича рекордини янгилади, деб хабар бермоқда “Fox News”.

Пойтахтимизда велотрек бўйича ёшлар ва катталар ўртасида Ўзбекистон чемпионати ўз якунига етди. 26 октябрь куни старт олган ушбу мусобақа давомида Республикамизнинг энг сара трек усталари бор маҳоратларини намойиш қилишди.

Кипрда 1 ноябрдан бошлаб чет элликлар инвестиция эвазига мамлакат фуқаролигини олишлари мумкин бўлган Кипр инвестиция дастури бекор қилинди, деб хабар берди РИА Новости.

Соғлом турмуш тарзига риоя қилиш организмга ижобий таъсир кўрсатишига шубҳа йўқ. Шу билан биргаликда бир қарашда мутлақо зарарсиз бўлиб кўринган мия учун ҳалокатли ҳисобланувчи бу одатлардан воз кечиш ҳам саломатликда самарали равишда ўз аксини топади.

CОVID-19ни келтириб чиқарувчи SARS-CоV-2 каби вирусларни ўз ичига олиши мумкин бўлган кичик заррачаларни тутиб қолишда энг самарали бўладиган ниқоб турини аниқлаш мақсадида Кембриж университети тадқиқотчилари жинси матосидан тортиб вакуумли халталаргача бўлган барча материалларни синовдан ўтказишди.

УЕФА шу ҳафта бўлиб ўтган Чемпионлар Лигасининг иккинчи тур ўйинларида тўп сурган футболчилар орасидан энг яхши ўйинчи унвонига даъвогарларни аниқлади.

АҚШнинг Шмидт океан институти океанологлари Австралия қирғоғидаги Катта тўсиқ рифининг шимолий нуқтасида улкан маржон рифини топишди. Полиплар (якка ёки колония бўлиб ўтроқ яшовчи бўшлиқичлиларнинг умумий номи) томонидан яратилган тузилманинг баландлиги тахминан 500 метрга тенгдир бўлиб, бу унинг Нью-Йоркдаги Эмпайр-стейт-билдинг ҳамда Куала-Лумпурдаги Петронас минорасиданда баланд эканлигини англатади.

Бозордаги вазиятни ўрганган Strategy Analytics компанияси мутахассислари дунёдаги энг харидоргир 5G смартфонлар рейтингини тузишди.

Америка Қўшма Штатлари почта хизмати 4 сентябрдан буён 122 миллион бюллетенларни қайта ишлаб, етказиб берди.

«Узбекистонда янги алока операторов очилди»

Человеческая компанияси Узбекистандаги бешинчи уяли алока операторига айланди. 19 августа 15 сентября компания кадар SIM-карта ва банк карталарига олдиндан буюрта олишни бошлайди.

2020 yilning avgust oyida Humans O‘zbekiston Respublikasi Axborot texnologiyalari va kommunikasiyalarini rivojlanitirish vazirligidan AA 0007069 - sonli lisenziyani oldi. 19 августа 15 сентября компания кадар SIM-карта ва банк карталарига олдиндан буюрта олишни бошлайди.Бу хакда компания матбуот хизмати хабар qilgan.

Люди компанияси икки ойлик фаолияти якунлари ва якин келаджакдаги реджаларини элон килди. Элон цилинган янги махсулотлар каторидан мобил алока операторы хизмати, банк картаси хамда махсулотлар ва хизматларнинг онлайн витринаси о'рин олган. Компания, шунингдек, оазининг хар бир содик миджозига 15 мин соам микдорида кешбек такдим этди.

«Аввалом бор, хуманснинг узбекистандаги мавкейга аниклик киритмокчиман.Биз - бешинчи уяли алока операторимиз. Компания о‘z faoliyatini boshlash uchun barcha ruxsatnomalarni (lisenziyalar) qo‘lga kiritdi. Biz O‘zbekistonda mobil aloqa aynan qanday bo ’lishi bilan bog ’liq tasavvurni butunlay o‘zgartiramiz. Сиз озингизга канча трафик кераклигини оцингиз белгилашингиз мумкин: кам дакика, боеприпасы коп гигабайт йоки аксинча, коп дакика ва кам гигабайт. Сиз трафик пакетидан бутунлай воз кечишингиз мамкин йоки аксинча, уч, о'н ва о'ттиз кунга чексиз трафикни улаш имкогнига эга бо'ласиз.Shuningdek, biz foydalanuvchilarimizga messenjerlar, ijtimoiy tarmoqlar, musiqa ilovalari va video-servislariga cheksiz kirishni sotib olish imkonini beramiz. Масалан, 25 мин со‘м эвазига бир ойга чексиз Instagram ва чексиз YouTubeni ulash mumkin bo‘ladi.

Afsuski, karantin cheklovlari va ofisning masofaviy ishlash tartibi loyihaning muddatida ishga tushirilishiga ta’sir qildi. Shu bois, Люди pulli uyali aloqa operatori xizmatlari va bank kartalaridan foydalanish sentyabr oyida boshlanadi.15 сентябрга кадар олдиндан буюртма беришни ко‘ллаган хар бир миджоз учун депозит эвазига чексиз алока такдим этилади. Xizmatni ulaganlar esa, ularning depozitida 300 ming so‘mdan kam bo‘lmagan mablag ‘evaziga bir oy davomida cheksiz va tekin aloqadan foydalanish imkonini qo‘lga kiritadilar,” - дейди, Humans rahinasoschisi vladimir.

Люди SIM-картлари ва банк карталари учун олдиндан буюртма бериш 19 августа бошланади. Танлаш ва буюртма беришни ЧЕЛОВЕКИ.уз иловаси йоки сайт оркали амальга ошириш мамкин.

Humans bank kartasi - VISA to‘lov tizimi hisobida o‘zbek so‘mi mavjud bo‘lgan O‘zbekistondagi yagona karta turidir. Ushbu karta nafaqat O‘zbekistonning barcha do ’konlarida, balki xorijda ham to‘lovlarni amalga oshirish uchun qabul qilinadi.

.

O’zbekiston haqida ma’lumot

Мирзиёев Шавкат Миромонович 1957-йл 24-июлда Джизакский вилоятинин Зомин туманида шифокор оиласида туг'илган. Миллати - узбек. Олий ма'лумотли, 1981-йили Тошкент ирригация ва кишлок xo‘jaligini mexanizatsiyalash muhandislari institutini tugatgan. Muhandis-mexanik mutaxassisligiga ega. Texnika fanlari nomzodi, доцент.

Mehnat faoliyatini 1981-yilda Toshkent irrigatsiya va qishloq xo‘jaligini mexanizatsiyalash muhandislari institutida boshlab, kichik ilmiy xodim, katta o‘qituvchi, dotsent, o‘quv lhlari bo‘yavoicha prorektorida.

1990-yili Respublika Oliy Soveti deputatligiga saylanib, ayni vaqtda Mandat komissiyasining raisi sifatida ham faoliyat ko‘rsatdi.

1992-йильда Тошкент шахрининг Мирзо Улуг'бек туманани хокими лаозимига тайинланди. 1996-2001-йилларда Джизакские области хокими, 2001-2003-йиллар мобайнида Самаркандская область хокими лавозимларида ишлаб, мазкур туман ва вилоятларни иджтимоий-иктисодий джихатдан ривойлантиришга ​​кашо катшга.

Ijro hokimiyatidagi faoliyati билан бир paytda 1995-2003-yillarda Узбекистон Республикаси Oliy Majlisining deputati sifatida ветчина mamlakatni siyosiy, Ижтимоии-iqtisodiy rivojlantirish Хамд Demokratik islohotlarni Amalga oshirish borasidagi muhim qonun hujjatlarini ishlab chiqish в qilish jarayonida Кабул Фаол Иштирки etib, samarali faoliyat Olib Борди .

Мирзиёев Ш.М. 2003-йилда Узбекистон Республикасайн Бош вазири этиб тасдикланди ва ушбу лавозимга яна уч марта - 2005, 2010, 2015-йилларда Олий Мажлис палаталари томонидан кайта тасдикланди.

Ш.М.Мирзиёев мамлакатимиз мустакилликка эришган ил кунлардан бошлаб Узбекский республиканский филиал Биринчи Президенти Ислом Каримовнинг юксак ишончини козониб, объединение ядамин сафдоши ва сифолакдоси ва маслакдоси.

Ш.M.Mirziyoyev Хукумат boshlig'i sifatida гэно ko'lamli Ижтимоии-iqtisodiy islohotlarni Amalga oshirish, mamlakatimizni modernizatsiya qilish в yangilash, yirik ва noyob loyihalarni hayotga joriy etish, xususiy mulkni ustuvor darajada rivojlantirish, iqtisodiyotda кичик Biznes ва xususiy tadbirkorlikning ulushini Keskin oshirish Хамд ularning huquqiy himoyasini yanada mustahkamlashda o'zining yuksak salohiyati va mohir tashkilotchilik qobiliyatini namoyon etdi.

Мамлакат iqtisodiyotini промышленного rivojlantirish, respublikaning Eksport salohiyatini oshirish, Аграр sohani tubdan isloh qilish, ayniqsa, fermerlik harakatini taraqqiy toptirish, Кишлки xo'jaligi mahsulotlarini chuqur qayta ishlash, respublikada oziq-ovqat xavfsizligini ta'minlash в aholini kafolatlangan в Arzon mahsulotlar билэно ta'minlash ишларига устувор дараджада этибор каратди.

Yurtimizning Барч hududlarida Улькано bunyodkorlik в obodonchilik ishlarini Ol Бориш, aholiga sifatli Kommunal xizmat ko'rsatish, respublikaning Шахар в tumanlari, ayniqsa, uzoq Кишлок tumanlarini Kompleks rivojlantirish orqali aholining turmush ва Мехнат sharoitini tubdan yaxshilashga qaratilgan гэна ko'lamli в samarali tadbirlarni Amalga oshirdi.

Ш.М.Мирзиёевнинг фаолиятида социал-иктисодий масалалар билан бир каторда та'лим, фан, сог'ликни саклаш тизимларини замонавий талаблар асосида ривожлантириш, йошларнинг сог'лом ва шаибаришлар боъяріш, шарйбариш-малишал бааркамол боратік кучли мухофаза qilish устувор вазифа сифатида мухим о'рин эгаллади.

O'zini o'zi boshqarishning noyob instituti bo'lgan mahallaning nufuzi va obro'sini yanada oshirish, shuningdek, boshqa jamoat tashkilotlarini demokratik islohotlarga keng jalb etish orqali jamiy'zlashchizi mahallarning mahallaniy mahallaniy makali jamiy'm'lashchina mahallanah дараджада этибор каратди.

Qayd etilganlar билан бир qatorda, iqtisodiy в Ижтимоая vazifalarni Amalga oshirishda xorijiy davlatlar в xalqaro tuzilmalar, shuningdek, xalqaro moliya institutlari билан хар tomonlama o'zaro hamkorlikni kuchaytirish orqali mamlakatimizning Milliy manfaatlariga ва iqtisodiy rivojlanishiga xizmat qiladigan kelishuvlarga erishishda bevosita rahbarlik qildi.

2016-YIL 8-sentabr куни Узбекистон Республикаси Oliy Маджлись Qonunchilik palatasi в Senatining qo'shma majlisida Parlament palatalarining qo'shma qaroriga muvofiq Узбекистон Республикаси Prezidentining vazifa в vakolatlarini bajarish vaqtincha Узбекистон Республикаси Бош Р.Вазиря Sh.M.Mirziyoyev zimmasiga юкланди.

19 октября куни Тошкентда Тадбиркорлар ва ишбилармонлар характерати - Узбекистан Либерал-демократик партии VIII съезды бо льб отди.Унда партия сиёсий кенгаши азоси Шавкат Миромонович Мирзиёев номзодини Президентликка тасдиклаш то ‘рисидаги карор кабул килинди. 2016 г. ил 4 декабря куни бо'либ отган Президент сайлови якунлари бойича сайловчиларнинг 88,61 фоиз овози билан Узбекистон Республики Президенти этиб сайланди. 2016 год 14 декабря расман о вазифасини баджаришга ​​киришди.

Ш.М.Мирзиёев оиллали, икки киз, бир огогли, беш нафар набираси бор. Рафикаси З.М. Хошимова - mutaxassisligi bo‘yicha muhandis-iqtisodchi, ayni paytda uy bekasi.

Ш.М.Мирзиёев давлат ва бошкарув органларидаги коп йиллик самарали мехнати, юртимиз равнаки, халкимиз фаровонлигини йуксалтириш ишига улкан хисса qo‘шгани учун «Мехнат улкана улкан хисса qo‘шгани учун« Мехнат улканізанідэнэ »вариган« Мехнатирлона шухматлидэнэ »вари.

.

Узбекистан - Википедия

Oʻzbekiston (rasman: Oʻzbekiston Respublikasi ) - Markaziy Osiyoning markaziy qismida joylashgan mamlakat. Oʻzbekistonning poytaxti - Toshkent shahri boʻlib, davlat tili - oʻzbek tili hisoblanadi. Майдони - 448 978 [4] км 2 . Aholi soni (2020) - ↗34.011.621 [5] . Пуль бирлиги - со'м. Oʻzbekiston Respublikasi 12 ta viloyat, Toshkent shahri va Qoraqalpogʻiston Respublikasidan iboratdir, shuningdek, davlat mustaqil, demokratik, dunyoviy va konstitutsiyaviy davlat ha hisoblanadi.Узбекистан МДХ, БМТ, YXHT, ва ШХТ азосидир. Узбекистон киргъокка эга болмаган беш мамлакат билан, яни: шимолдан Козогистон; шимоли-шаркдан Киргизистон; джануби-шаркдан Тоджикистон; джанубдан Афгонистон; ва джануби-гарбий гисмида Туркманистон билан чегарадош.

Oʻzbekiston iqtisodiyoti bozor iqtisodiyotiga bosqichma-bosqich oʻtadi, tashqi savdo siyosati import oʻrini bosishga asoslangan. 2017-йил сентабрида мамлакат валютаси бозор курси бойича то`лик конвертация qilinmoqda.Узбекистон пакта толасини ишлаб чикарувчи ва экспорт килувчи йирик корхонадир. Mamlakatda shuningdek, dunyodagi eng yirik oltin koni mavjud. Совет давридаги улькан энергия ишлаб чикариш курилмалари ва табий газни йетказиб бериш билан узбекистон Марказий Осиёдаги анг йирик электр ишлаб чикарувчиси бо'лди.

Tarixi

География

Узбекистаннинг умумий чегараси 6221 километрга, гарбий чеккасидан шаркигача 1,425 километрга, шимолдан джанубигача еса 925 километрга чозилган.У гарбдан ва шимолдан Козогъистон (чегара узунлиги 2203 км.) Билан, шаркдан Киргизистон (чегара узунлиги 1099 км.) Ва Точикистон (чегара узунлиги 1161 км.) Билан, чегара узунлиги 1161 км. км.) билан чегарадош.

Demografiyasi

Oʻzbekiston aholisi 34 048 384 kishini tashkil qiladi (2020-yil holatiga koʻra). Ахолининг аксарият кисми (83,7% [4] дан ко`прог`и - 26,15 млн.киши) узбеклардан иборат.Айникса Андижан вилояти ахолисида о`збеклар хисаси иуда катта. Хар бири 1 миллион дан ошикрок руслар, козоклар, тоджиклар; 500мин татарлар, киргъизлар, каракалпоклардан ташкари форслар (200 мин), корейслар (200 мин), украинлар (150 мин), туркманлар (150 мин), эрманилар (100 мин), араблар ва ло’лилар (500 мин) ва бошкалар. Aholining 51% shaharlarda va 49% - qishloqlarda istiqomat qiladi.

Ахолинин асосий гисми - узбеклар боълиб, улар ахолинин 83,7% [4] ни ташкил гылади.Oʻzbekiston koʻp millatli respublika boʻlib, 130 га якин миллат ва elatlarning vakillari istiqomat qilishadi.

Марказий Осиёдаги бошка давлатлар сингари Oʻzbekiston Respublikasining ham aholisi nisbatan „yosh“ boʻlib, uning katta qismi mehnatga layoqatli yoshdadir. Aholi umumiy miqdorining 42% ini mehnatga layoqatli davrgacha boʻlgan yoshlar, 51% i mehnatga layoqatli va 7% mehnatga layoqatli davrdan katta yoshlilar tashkil etadi. [6]

Этник таркиби

Maʼlumot 2018-yilga tegishli:

Маданият

Oʻzbekiston fuqarosi pasport orqali aniqlanadi.Кадимдан Узбекистон йери Орта Осиода маданият о`чог`и бо'либ келган. Бу юртдан чиккан олим ва шоирлар бутун дунйони коойл колдирган. Хозир хам давлат томонидан яратиб берилган кенг имкониятлар натиджасида узбекистанда маданият ва санʼат сохаси rivojlanmoqda. Oʻzbek kinolari xalqaro kinofestivallarning gʻolibi boʻlmoqda. Oʻzbekistonda ayniqsa qoʻshiqchilik sanʼati keng rivojlangan.

DIN

Ахолининг копчилик кисми Ислом диннинг Ханафия (суннийлар) мажабидаги мусулмонлардир, охолининг бир кисми Ислом диннинг шиитский мазхабига этикод килишади.Bundan tashqari mamlakatda xristian dinining provoslavlar, katoliklar, protestantlar, lyuteryanlar, Arman Apostol Cherkovi, Yahova Shohidlari, Baptistlar, Yetinchi Kun Adventistlari, Koreys Xristianlari va boshqa mazhablari ham bor. Яхудийлик, Буддистлик, Кришнаитлар, Баксайлар ва бошка динлар хам Узбекистонда мавджуд.

  • 88,4% - Ислом (Ханафийлар, Сунниилар - 87,1%) ва (Шиалар - 1,3%)
  • 4,8% - Христиан (Православлар)
  • 2,4% - Христиан (Католиклар, Протестантлар, Лютерянлар ва бошка христианская мажаблари)
  • 0,8% - Яхудийлар
  • 4,2% - Boshqa Dinlar

Taʼlim

Taʼlim Oʻzbekiston Respublikasi ijtimoiy taraqqiyoti sohasida ustuvor deb eʼlon qilinadi.Джинси, тили, йоши, иркий, миллий мансублиги, этикоди, динга муносабати, иджтимой келиб чикиши, хизмат тури, иджтимой мавкеи, турар джой, узбекистон, республикасы, кадуйгаташи, кандайган, нюдукат, кандайгази, хадукида, канадий Boshqa davlatlarning fuqarolari Oʻzbekiston Respublikasida halqaro shartnomalarga muvofiq bilim olish huquqiga ega. Respublikada istiqomat qilayotgan fuqaroligi boʻlmagan shahslar bilim olishda Oʻzbekiston Respublikasi fuqarolari bilan teng huquqlarga ega.

Давлат ва Сиёсат

Миллий байрамлар

1992-йил 2-йулда Олий Маджлис карорига биноан ушбу кунлар байрам ва дам олиш кунлари деб эйлон килинган:

  • 1 январ - «Янги йил байрами»
  • 8 марта - «Xalqaro xotin-qizlar kuni»
  • 21 март - «Навруз байрами»
  • 9 мая - «Хотира ва кадрлаш куни»
  • 1 сентября - «Мустакиллик куни»
  • 1 октябрь - «Oʻqituvchi va murabbiylar kuni»
  • 8 декабря - «Конституция куни»
  • Рамазон хайити (Ид-аль-Фитр) байрами
  • Курбон хайити (Ид-аль-Адха) байрами

Халькаро муносабатлар

Oʻzbekiston 37 ta xalqaro tashkilotlar azosi.Quyidagi tashkilotlar Oʻzbekistonda oʻz vakolatxonalariga ega:

  • BMT
  • Narkotiklar nazorati va jinoyatchilikning oldini olish boʻyicha BMT dasturining Markaziy Osiyodagi mintaqaviy vakolatxonasi
  • BMTning milliyxalqlar Fondi
  • Qochoqlar boʻyicha BMTning Олий Комиссариат бошкармаси
  • BMTning bolalar fondi vakolatxonasi - UNICEF
  • BMTning taʼlim, fan va madaniyat masalalari boʻyicha vakolatxonasi
  • Butunjahon sogʻliqni saqlash tashkilotining vakolatxonasi JSST / WHO
  • Европада xavfsizlik va hamkorlik Tashkiloti- EXHT / ОSCЕ
  • Xalqaro qizil xoch qoʻmitasining vakolatxonasi - ICRC
  • Xalqaro qizil xoch va qizil yarim oy jamiyatlari federatsiyasining vakolatxonasi - Красный Крест
Xalqaro moliyaviy tashkilotlar:

Вилоятлар

Oʻzbekiston 12 ta viloyat, (Сырдарё, Навои, Джизакс, Хорезм, Buxoro, Сурхондарьи, Наманган, Андижан, Кашкадарья, Самарканд, Фаргона, Тошкент), Тошкент шахри ва Qoraqalpogʻiston Respublikasi dan iborat.

Болиниши Маркази Майдони (кв.км) Ахолиси Ракам
Андижанская область Андижан 4 200 3,105,000 2
Buxoro viloyati Buxoro 39 400 1,384,700 3
Фаргёнская область Фаргона 6 800 3.620.100 4
Джизакская область Джизакс 20 500 910 500 5
Хорезм области Ургенч 6300 1,200,000 13
Наманганская область Наманган 7 900 2 000 123 6
Навоийская область Навои шахри 110 800 767 500 7
Кашкадарьинская область Карши 28 400 3 149 000 8
Qoraqalpogʻiston Respublikasi Нукус 160 000 1,200,000 14
Самаркандская область Самарканд 16 400 3 714 800 9
Сырдарьинская область Гулистон 5,100 648 100 10
Сурхондарьинская область Термез 20 800 1 676 000 11
Тошкент шахри Тошкент шахри 3 338 2,340,900 1
Тошкент области Тошкент шахри 15 300 4 450 000 12

Табий ресурс

«Узбекистон Республика» иуда катта ишлаб чикариш ва минерал хом-ашйо бойлиги, нойоб кишлок хо'джалиги хом-ашеси, кайта ишлаш джарайонида олинадиган иуда катта ярим бойлигах, борзилы табрикатларс фабрикатларс.

Foydali qazilmalar razvedkasining zamonaviy darajasi juda boy nodir, rangli va noyob Metall konlarini, Organik yonilg'ining barcha turlari - neft, tabiiy gaz, gaz kondensati, qo'ngʻir va yarim qarimo kondensati, qo'ngʻir va yarim qarimo kondensati, qo'ngʻir va yarim qarimo k xom ashyoning ko'p turlarini o'zlashtirish bilan bog'liqdir.

Oʻzbekiston hududida 100 xildan ortiq Mineral xom ashyolarning keng tarmogʻi aniqlangan boʻlib, hozir ularning 60 дан ortigʻi xalq xoʻjaligining tarmoqlarida ishlatilmoqda.

Oltin, uran, mis, tabiy gaz, volfram, kaliy tuzlari, fosforit, kaolin singari foydali qazilmalarning tasdiqlangan zahiralariga ko`ra O‘zbekiston MDH emas, butun jahonda yeakchi oʻrinni egallaydi.

Масалан, олтин захиралари бойича республика джахонда то`ртинчи о`ринда, уни казиб олиш бо'йича олтинчи о`ринда, мис захиралар бойича 10-11 о'ринда, уран бо'йича йеттинчи-о'ринда 11, уран бо'йича йеттинчи-о'ринда'уринда 11, унибай о'ринда 12, унди-сакризина.

Мавджуд бо'лган минерал хом-ашйо захираларининг аксарийати хозир ишлаб турган кон казиш комплэксларини истикболдаги узок муддат мобайнида хом-ашйо билан тахминлайди, айни вактран ургалос, мусинларэти, айни вактран ургалос, мусинларэди, айни вактал ургалос, мис-олтинлайди агрокимйо маданлари ва шу каби иуда мухим фойдали газилмаларни казиб олишни ташкил этиш, квватларни ко`пайтиришга ​​имкон беради.

Транспорт

Тошкент шимолий вокзали

Куроллы кучлари

Oʻzbekiston qoʻshinlari harbiy mashqlarda

Oʻzbekiston respublikasi qurolli kuchlari 2015-yilga kelib Oʻzbekiston armiyasi jahonning 106 mamlakati qurolli kuchlari oʻrin olgan jahon armiyalari reytingida 48-oʻrinni egallaydi. [7] Bu haqda yangilangan Global Firepower reytingida axborot berilgan. [8]

Global Fire Power (GFP) maʼlumotlariga koʻra (ular 2014 yil martiga doir), Oʻzbekiston ixtiyorida hozirgi vaqtda 420ta tank, 715ta BTR (zirhli transport vositasi), 109ta raktavoluvtaus tizanchi tizanchi , 25та худжумкор вертолет ва бошка ко`плаб курол-аслахага эга, курол ко'тариб, армияда хизмат гилиши мумкин бо'лган ахолиси сони эса 15,7 млн. Дан ошади. [9]

GFP Oʻzbekiston haqidagi maʼlumotlarni Markaziy razvedka boshqarmasi sayti, MRBning World Factbook toʻplami maʼlumotlari, «Vikipedia» ва очик манбалардаги бошкуза маʼлумотларга ас.

Марказий Осиё мамлакатлари орасида Узбекистондан ташкари Козогистон хам рейтингдан орин олган боълиб, GFP uni 80-oʻringa joylashtirgan. Узбекистонга худудий джихатдан якин мамлакатлар орасида Афгонистон 76-о`ринни эгаллаган, Тоджикистон, Киргизистон ва Туркманистон, рейтингга киирилмаган.

MDH, Boltiqbo`y mamlakatlari va Gruziya orasida O`zbekiston Russia (2-o`rin) va Ukraine (21-o`rin) дан кейинги 3-oʻrinni band etgan. Озарбайджон (50 о`рин), Беларусь (52), Грузия (64), Козогистон (80), Эстония (96), Литва (103) о`рин ольган. Арманистон, Молдова, Латвия kabi mamlakatlar reytingga kiritilmagan.

Reytingga koʻra, AQSh armiyasi eng qudratli deb topilgan boʻlsa, Россия ва Xitoy armiyasi kuchli uchlikdan oʻrin olgan. Hindiston, Buyuk Britaniya, Fransiya, Germaniya, Turkiya, Janubiy Koreya va Yaponiya armiyasi esa kuchli oʻnlikka kirgan.

Qayd etish joiz, GFPʼning 2014 yilgi reytingida ham Oʻzbekiston 48-oʻrinda borayotgan edi. [10]

Таникли шакслар

Галерея

Eslatmalar

Манбалар

Хаволалар

Андоса: MDH

.

Смотрите также